Kina sa optimizmom obeležava Novu 4709. godinu

„Ksin nian kju kuai“, glasi kineska novogodišnja čestitka.

Tradicionalnim vatrometom, zvonjavom gongova i karnevalskim plesom zmajeva sinoć u ponoć, po pekinškom lokalnom vremenu, kada je kod nas bilo 17 časova, Kinezi su ispratili godinu Zeca i dočekali – Zmaja.

Prema tradiciji, s najviše pekinške kule DŽunglou, nedaleko od Zabranjenog grada, oglasilo se najveće kinesko zvono koje je zaglušujućom zvonjavom (108 puta, prema običaju) najavilo dolazak nove lunarne godine u znaku Zmaja, izvestili su kineski mediji.

Većina Kineza lunarnu Novu godinu dočekuje kod kuće, u porodičnom krugu. Prema verovanju, da bi odobrovoljili kućnog sveca Caođuna, Kinezi masovno izlaze iz svojih domova tek drugog dana Nove godine.

Caođun donosi svojim poštovaocima sreću i bogatstvo, a grešnicima jad i bedu, veruju Kinezi. On se, navodno, može odobrovoljiti samo ako se u kući konzumiraju slatka jela.

Na kineskoj novogodišnjoj trpezi nalazi se specijalni jelovnik sastavljen od 16 vrsta pirinča pomešanog sa urmama, kestenjem, borovim semenkama i medom. Tu je i neizbežni novogodišnji specijalitet đaoci (knedle s mlevenim mesom i povrćem). U prvih pet novogodišnjih dana Kinezi ne jedu pečenje već samo bareno i prženo meso.

Ujutro se preporučuje čaša pirinčanog vina „zbog izoštravanja sluha” – da bi se bolje čule dobre vesti u novoj godini. Veruje se takođe da čovek može „umotati sebi sreću” ako jede hranu uvijenu u listove kupusa. Pred ponoć se služi riba koju nikad ne treba pojesti do kraja – zbog uroka. Prema kineskom verovanju, prvog dana nove godine nije dozvoljen plač, diranje noža i čišćenje poda.

Kineska lunarna Nova godina je službeni praznik (sedam neradnih dana), koji ujedno predstavlja najmasovniju privremenu seobu na svetu. Statističari procenjuju da će obim kineskog prevoza obuhvatiti više od milijardu putovanja.

Dolazak Nove 4709. godine, prema lunarnom kalendaru, označio je i početak Prolećnog festivala (čun đije), najvećeg kineskog tradicionalnog praznika koji traje 15 dana. U toku ove popularne godišnje svetkovine zakazano je više od hiljadu kulturnih događaja širom Kine.

Godina Zmaja dolazi svake 12. godine. Prema kineskom verovanju, Buda je jednom zamolio sve životinje da dođu na novogodišnju svetkovinu. Ali, nisu se sve odazvale. Ko zna zašto? Stiglo je samo – 12 životinja, i to ovim redosledom: pacov, bik, tigar, zec, zmaj, zmija, konj, ovca, majmun, petao, pas i svinja. Tako je nastalo, prema predanju, 12 znakova u kineskom horoskopu.

Zmaj je zauzeo centralno mesto, demonstrirajući svoju neprikosnovenu moć. Zato su osobe rođene u znaku Zmaja „uvek u centru pažnje, opkoljene divljenjem”. Ako kažete Kinezima da ste rođeni 1928, 1940, 1952, 1964, 1976. ili, recimo, 1988. godine – to ima posebnu težinu. „Ah, long (zmaj)!”, obavezno uzdahnu i rašire ruke. Jer, zmajevi su omiljena vrsta, bez premca.

U Kini je veoma važno biti – zmaj, osoba rođena u najpovoljnijem znaku kineskog horoskopa. „Zmajevi su najpametniji i najhrabriji, uvek spremni na najveće izazove”, tvrde astrolozi. Ljude rođene u znaku Zmaja stalno prati sreća i okružuju prijatelji, kažu i ukazuju da se Zmaj najbolje slaže sa Zmijom („malim Zmajem”, kažu Kinezi). A kombinacija Zmaja i Ovce je paklena varijanta, glasi upozorenje.

Dok se širom sveta zmajevima pripisuju negativne osobine, Kinezi smatraju da su Zmajevi mudri i prijateljski raspoloženi. Umesto da su omražene nemani (kao u Srbiji, recimo, gde Sveti Georgije ubija aždahu), u Kini su voljeni i poštovani. Zmajevima u čast Kinezi su podigli mnoge hramove, od kojih je najpoznatiji Vodena kapela Crnog Zmaja, blizu Pekinga.

Oni podsećaju da su se u godini Zmaja događali epohalni pronalasci, ali i velike nesreće (najveća dosad bio je razorni zemljotres 1976. u Tangšanu koji je odneo 240.000 žrtava). Ipak, prema istraživanju kineske štampe, u godinama Zmaja broj sklopljenih brakova uvek probije prosek. Postoji i verovanje da su deca rođena u godini Zmaja predodređena da budu zdrava, imućna i dugovečna.

Zmaj je mitsko stvorenje koje predstavlja duševnu hranu čitavoj naciji. Prvo, kao totem plemena, a onda kao simbol celog naroda. U vreme poslednje dinastije Ćing bio je i grb na nacionalnoj zastavi.

Vlada verovanje da zmajevi donose esenciju života u obliku svog nebeskog daha (šeng či), odbijaju zle duhove, štite nevine i daju sigurnost svima koji nose amblem s likom zmaja. Lung, kako kažu Kinezi, predstavlja neprikosnoveni simbol moći, sreće i prosperiteta, otelotvorenje kosmičke sile jang i božanstvo voda u kineskoj mitologiji. Po predanju, ima telo zmije, trbuh žabe, krljušt šarana i tigrove šape s pet orlovih kandži. Zmaj ima brkove i dugu bradu u kojoj krije čarobni biser, simbol sunčevog sjaja.

Kinezi smatraju da je osam (uz šest i devet) najsrećniji broj. Zato navode i osam vrsta zmajeva: nebeski, duhovni, zemaljski, krilati, rogati, uvijeni, čuvar blaga i žuti. Žuti car (Huang Di), stvaralac Kine, prema legendi, imao je zmajevo telo, a ljudsku glavu, pa ga u narodu još zovu Žuti zmaj.

Zato Kinezi ponosno ističu da su „lung ti čuan ren“ – potomci zmajeva.

Petar Mićković

(Politika)